Српски рјечник

султа́нија[*], f. die Sultanin (Princesse), regia virgo: Молиле се двије султаније | Своме брату султан' Ибраиму.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Султа̄ни̏ја, е ж. Име једне школе у Цариграду, Галата Сарај: Њо̑јзин си̑н учи̑ Султа̄ни̏ју у Ста̑мбол. Тур. meqteb-i-sultani.

Речник говора јужне Србије

султа́нија ж (ар.) (тур. sultaniye - царска) врста винове лозе; грожђе је бело и тврдо; прави се од њега слатко (Вртогош).