Речник косовско-метохиског дијалекта

тамаћа̑р, а м. и прид. тврдица: По̑ тамаћа̑р чове̏ка о̏чи ми ви̏деле не̑су. — Арап. tama‘ ненаситост, похлепа. Пер. tama‘kjar тврдица. — У В. н.

Речник говора јужне Србије

тамаћа́р м (ар.-перс.) (тур. tamahkar) злоћа; завидљивац; грамжљивац. „Он је голе́м тамаћа́р, на сви зави́ди” (Моштаница).