Српски рјечник

та̀мјан [тамљан, тамњан] m. der Weihrauch, thus (θυμίαμα) [cf. тимјан]: Не би дао ни Богу тамјана (који је тврд).

Речник говора Прошћења

та̀мјан, -а, м. — смола посебног мириса (служи у обредне сврхе). — Мирише тамјан из цркве.