те̏зга,* f.1.die Werkbank des Tischlers (cf.стружница),
Schneiders, u. a. [cf.тезјај]. 2.(у Вуковару)код воде оно мјесто гдје се граде лађе и воденице.
Речник косовско-метохиског дијалекта
те̏зга, е ж. — У В. и Br. Iv. tȅzga ж. Реч постала од пер.destрука и gjahместо, оно место где се ради. Тур. народ. tezgjah им.разбој мутавџиски; у занатским и другим радионицама она даска или сто
који је пред мајстором или радником на чему обавља посао; велики сто у
кафани и механи на коме су поређане боце са пићем и прибор за каву, келнерај, док где се израђују лађе.