Српски рјечник

топу̀злија[*], f. 1. који носи топуз, Keulenträger, claviger. 2. Уж. н.) Art Birnen, piri genus [pirus communis L. var.].

Речник косовско-метохиског дијалекта

топузли̏ја, е ж. глават, топузли̏ја и̏гла чиода, игла која на врху има главицу обично од ђинђува. — У В. и Br. Iv. topùzlija ж., али се разликује значење.