Речник косовско-метохиског дијалекта

тура̏т, тура̑м и ту̑рам несвр. стављати, метати: Апто̏вину ту̑рај ју. Бат. — Тура̑јте цвелени̏ку. НСБ. — Што тура̑мо мле̑ко. Круш. — Шта је тура̏ла. Пећ. — Под за̄кле̑тву смо тура̏ли. Луд. — Опца̏ма ту̑рау те ги кр̏му. БМ. — И̏ч га не тура̑ј ту̑— 2. пуцати, палити: Пу̏шке тура̏у. БП. — Са се: Ле̏ем се ту̏ра. Пећ. — Де̏ се ту̑ра у̏ очи то̑?! Прил. — У В. и Br. Iv. túrati, tȗrȃm несвр., али значење знатно различно.

Речник дубровачког говора

ту̏рат, -а̄н несвр. I. гурати некога или нешто. – Што̀ ме непрѐстано ту̏ра̄ш? изр. ту̏рат но̑с у̏ нешто уплитати се у нешто, хтјети све чути и видјети, бавити се туђим послом. – О̀ни су нау̀чили ту̏рат но̑с у̀ свашто ђе нѐ треба̄. II. ту̏рат се гурати се. – Нѐ тура̄јте се, сви̏ ћемо до̑ћ на̏ ре̄д!