Речник говора јужне Србије

цигуља́в, , в. цигљав „У́зеде у́баво дево́јче, али цигуља́во, као да не́је има́ло што да је́де” (Света Петка). „Сирома́ чове́к, пa му сви́њче цигуља́во” (Доње Жапско).