ча̑ре, у загонеци: Приспи чаре на мигаре, на пање декање, на сење дупоре.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ча̑ре. Најчешће непр.спас; излаз; лек: Ча̑ре ни̏је ваља̑ да се иде̑. — Ни̏је ми, ни̏је ти, ни̏је му, ни̏је ни, ни̏је ви, ни̏је (ји) ги ча̑ре. — Не мо̏гу да ги на̑ђем ча̑ре. — Они̑ де̏вет, ча̑ре ји ни̏је.(Лук.) — И̏ма ли ча̑ре? — Перс.čare им. спасење, пут излаза; средство; начин; помоћ, лек. — У RЈА. 2. čȃre, čareta ср.
Речник говора јужне Србије
ча́ре с(тур.çare - лек, спас)могућност; излазак из неке тешкоће. Реч се најчешће употребљава с облицима глагола гледати.„Ја не мо́гу да ти помо́гнем, а ти си гле́дај неко ча́ре”(Врање).