Српски рјечник

че̑рга[*], f. ein Zigeunerzelt, tentorium Zingari.

Речник косовско-метохиског дијалекта

че̑рга, че̑рге и че̄рге̑ ж. застирач ткан од кострети, шарен на нарочити начин како се шарају мутавџиски предмети и код сиромашнијих грађана служи место ћилима за застирање собе. Нема значења шатора или циганске колибе и сл. По земљи се у одајама простре прво асура па преко ње черга да не би од земље и влаге трунула. По селима се испод черге простире сено или слама.У RJA. čerga ж. Тур. čergje им. цигански шатор. Али у ЕЧ., VII, 32: Čergjeler, jasdyklar (тј. черге, јастуци).

Речник говора јужне Србије

чер́га ж (тур. çerğe) покривач од конопље; поњава. „Чер́гу на грби́ну и у печа́лбу” (Лесница). „Још из черге неје искочи́ја, а нешто зна́је” (Врањска Бања).

Речник говора Прошћења

че̑рга, -е̄, ж.гурбетски шатор, гурбетска колиба.