че̑с, че̑сти ж.поштовање, углед: Води̏јо ми је че̑с.Расн. — Са̏ма сас лакрди̏јом да учи̏ни че̑с.Расн. — Си̏новима ћу да изгу̏бим че̑с.Буг. — Ја ко̏рсем да ји учи̏ним че̑с. — У RJA. 1. čest ж., али значење је различно.
че̑с, че̑ста, че̑сто прид.: 1.Че̑сто си̏то(тј. сито на коме се сеје брашно за погачу или питу). — Че̑с је̏чам, коло̏мбоћ. — Пчени̏ца ни че̑ста кај че̏тка. — Че̑с че̏шељ. — Обр̑ни на че̑сту стра̑ну. — 2. У одређ. в.че̑сти, а, о; комп.: че̏сћи, че̏шћи = прил.: Не ваља̑ тако̑ че̑сто. — Да сам би̏јо че̏сће дола̏зијо, че̏сће би ти ми̏лос доноси̏јо(нп.).Бањ. — У RJA. 2. čȇst, čésta прид.