че̏шаљ, шља м.Исп.че̏шељ. — У RJA. 1. čȅšaļ, čȅšļa и čèšļa м.
Речник говора јужне Србије
че́шаљ мрешетка (повезани дрвени штапићи или лествице) на улазу у воденичну буку. Задржава лишће, гранчице и друго да се не би запушила бука(Јабланица).
Че́шаљ мдео Врања.
Речник дубровачког говора
че̏шаљ, че̏шља m мн.че̏шљи, ген. мн.че̏ша̄ља̄ (и: че̏шај)врста животињице са доста ногу, која се налази по шупама и старим становима, а може и да уједе. – Но̀га ми је црвѐна ко да ме у̀пеко̄ па̏ук или че̏шај.