ша̏мак, а м. 1. бара, блато, земљиште подводно, обрасло трском и шеваром: Запа̏до у једа̑н ша̏мак, те сам једва̏ искочи̏јо.— 2. Ша̏мак, име речице што протиче кроз село Ливађе на Косову. У ЕЧ., VII, 106: Topi čamurdan čikarub bu kala-i-šameq altindan kalkub (тј. извуче топ из блата, диже се испод овог глибавог града). И иначе у речнику турском ову реч нисам нашао. — У Br. Iv. н.
шама́к м вододражно земљиште (Жујинце). Шама́к м ливаде и глиб у Раковцу.