ша̏нтав, а, о прид. који има органски какав недостатак обично сакат у руку или ногу: Све ни ша̏нтаво и̏скочи. — Од ша̏нтавога чове̏ка бе̏гај дале̏ко. — У Br. Iv. šantav прид. из Војвод.
ша̑нтав, а, -о придј. (и: ша̑нта̄в) шепав. – О̑н је ша̑нтав од рође́ња. – Ђе̏ ја̑ мо̀гу толѝко̄ хо̀дит са̀ ша̄нтавијен но̀гама?