ше̏ста̑р, m.1.der Zirkel, circinus. Ја сам ову ријеч најприје чуо у Тршићу од људи који граде каце и осталу бурад. Њихов је шестар (онда био) од рачвасте гране, па ако је широк они га каком свезом поузе, ако ли је узак они га какијем дрветом рашире; па кад једно буре задне, они шестар онај баце па за друго праве други. cf.шестило, шестати. 2.(у Фрушкој гори)оно шуме (шездесети дијел) што је одређено за једну годину да се сијече.