Српски рјечник

ши̑п, m. Шумад.) оно гвожђе што се на њега набије ереза или пријеворница, те се о њему објеси катанац.

Речник говора јужне Србије

шип м дивља ружа. „Tьj шип немо́ј да уни́штиш, ра́ђа кру́пне и у́баве ши́пке” (Преображење).