шѝрок, широ̀ка, ко (шѝроки̑, comp. ши̏ри̑) breit, latus.
1. широ̑к,
широ̏ка,
широ̏ко прид.:
Широ̏ко фьста̑нче. Прил. — Има је̏дну широ̏ку капсола̏чу. Бугар. — Овај дућа̑н по широ̑к. — Одређ. вид.: широ̑ки, широ̑ка, о: Доне̏си ми она̑ј широ̑ки кофи̑н. — У Br. Iv. šìrok, širòka (šìrokî, комп. šȉrî) прид. 2. широ̑к м. У бошк. јез. варош, град: Де̏ ћеш да гу̑раш? — У широ̑к (тј. у варош). — У Br. Iv. н.