шти̏ца, е ж. даска, шти̑ца ген. мн.: На шти̏це је лежа̏о. — Она̑ дебе̏ла шти̏ца. — Бу̏кова, чамо̏ва, церо̏ва (срче̏ва) шти̏ца. — Сарафска даска на којој се некад новци бројали: Пла̑ти̏јо му све̏ на је̏дну шти̏цу (тј. од један пут, а не у ратама). — Изброја̏ му све на је̏дну шти̏цу. И турски тако: Bir tachtada
sajdim.
шти̏ца ж даска. – Учѝнили су се̏би ку̏ћицу о̀(д) штӣца̄.
шти̏ца, -е̄, ж. — даска. — Ми смо нашу кућу прекрили штицом.