2.ђа̏вољи̑, ља̑, ље̑ adj.(особито у Херц. и у Ц. г.)kein einziger, ne unus quidem: Сви су бези на Херцеговину| Док не дође бего
Љубовићу; | А кад дође бего
Љубовићу, | Али нема бега ђавољега.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ђавољи̑, а̑, е̑ прил.који припада ђаволу, проклети: Бӣво̏лица ђавоља̑! Пећ. — Та̏бла ђавоља̑. Пећ. — Ни̏где не̑ма Ту̏рка ђавоље̑га.Расн.(н. п.). — Ђавоље̑ си̏ле!(каже се кад се неко чуди). — Ђавољи̑ чо̏век(т. ј. обешењак). — У В.1ђаво̀љи̑ља̑, ље̑. , У RJA. đavо̀ļî прил.