Српски рјечник

ђе̏дова ба̏ба, f. ђе̏дови, m. pl. (у Рисну) На бијеле докладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као довијено дијете; ови се момци зову ђедови, а онај у женскијем хаљинама ђедова баба. Они иду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјеце, која вичу: „бу ђеде! бу баба!” [cf баба коризма]