Српски рјечник

ја̀стук,* m. 1. das Kissen, der Polster, pulvinum. [vide узглавље]. 2. дрво што стоји по осовини (код кола). 3. у Арнаутскијех пиштоља на табанџету као мали јастучић, да лук не бије у руку. 4. војв. по варошима) das Kissen (eine Art коло-Tanz), choreae genus. Кад се игра јастука, играчи се ухвате у коло, а једно стане унутра с јастуком, па пред кога баци јастук, с онијем се пољуби, па онда оно из кола узме јастук, а оно се ухвати на његово мјесто у коло и т. д.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ја̏стук, а м., в. ја̏стьк. — У В. ја̀стук м.

Речник говора јужне Србије

ја́стук м (тур. yastik) део предњих кола на коме се стављају чеврме (Доње Жапско).
ја́стук м краћи дрвени подметач између водоравне греде и стуба (Вртогош).