Српски рјечник

јѐзик [јазик] m. (pl. gen. је̏зи̑ка̑) 1. die Zunge, lingua [cf. заик]: Једна глава, иљада језика; стоји ми на врх језика; језик за зубе! 2. die Sprache, lingua.

Речник косовско-метохиског дијалекта

јези̏к и је̏зик м.: Де̑на има̑ше таволи̏ки јези̏к. НСМ. — У В. јѐзик м.

Речник дубровачког говора

/ јѐзик / изр. у̀гризо̄ се за јѐзик (у̀сахо̄ ти јѐзик) благе клетве које се чују у народу кад неко каже нешто што не желимо да се деси. – „Су̏тра ће нам да̏ж све̏ поква́рит!” – „У̀гризо̄ се за јѐзик (за јѐзик се у̀гризо̄) да̀бо̄гда̄!” – У̀сахо̄ ти јѐзик (јѐзик ти у̀сахо̄), што̏ то̑ го̀ворӣш? јѐзик кла̏пӣ, а гу̀зица пла̑тӣ каже се у народу кад неко неконтролисано говори или дрско, како то не приличи, па због тога сноси посљедице (ако се ради о дјетету, мисли се на батине које му, евентуално, слиједе).