љу́бав, f.die Liebe, amor [cf.љубов]: учини ми љубав(sei so gut, thu mir den Gefallen, кад који што моли кога),; дела, љубави ти2.(у Шумадији: љубаве ти), fac quaeso, fac sis.
Речник косовско-метохиског дијалекта
љу̑бав, љӯба̏ве и љӯба̏ви ж.Најчешће значи пријатељство, иначе милост, миловање: Заповедај на свети̑, љӯба̏ве ти! — А. Да̏де ли ти за па̏ре, ал на за̑јам? — Б. Не̑, вала, да̏де ми за љу̑бав, се не за па̏ре. — Ама, не мо̏гу од ње̏га да тра̑жим, нешто не̑смо у љӯба̏ви, е не зна̑м што да му ре̏кнем! — Cло̏гy и љу̑бав нека ги да бо̑г. Нека се омразу кај со и ле̏бац (у здравици). — У В.љу́бав ж., у RJA. ļúbav ж.
Речник дубровачког говора
/љу́бав/љу́бав го̀рӯћа̄врста цвијета. – И̏ма̄ јѐдан цви̏јет што га зо̀вӯ љу́бав го̀рӯћа̄.