њо̑ј личн. замен.3. лица дат. и лок. ж. јед. од заменице о̏на: Кошу̏ља како бе̏ше на њо̑јГлав. — У источним крајевима овога говора, под утицајем наречја са широког
Косова, изгубљено је осећање за промену ове заменице, те се овај облик дат. и лок. ж. јед. употребљава као скамењен у свима зависним падежима: Те̑шко за њо̑ј. — Кај не̏бо сас зе̏мљу о̏ће ли да се саста̏ви, толи̏ко ћу да се од њо̑ј одво̏јим. — Узни ста̑ру плани̏ну (песма), њо̑ј гу у̏зни. — Да гу ви̏дим њо̑ј. — Ћа̑ше да гу поту̏рчи и њо̑ј. — Њо̑јви̏ше пи̑та се ме̏не. — Од њо̑ј по ле̑па. — За њо̑ј сам мло̏го има̏о мара̏к. — Ја сам мо̑ј обра̏з да̏о за њо̑ј. — Ди̏же те се сва̏ди за њо̑јБабином Мосту. — Сви су ови примери забележени у с. . — У В. и у RJA. н.Исп.њо̑јзи.