џи̏ли̑т,* m. der Wurfstab, baculus missilis.
џи̏лит, а м. глатка и права шипка од тежег дрвета, дугачка до метра и по, коју бацају јахачи с коња у трку такмичећи се ко ће више и даље добацити а можда и погодити какав циљ, мету. Тур. ǵirid им. сеоска и јахачка игра која се раније
играла на коњу са копљима без шиљка на врху. Реч је првобитно у арап. језику значила хурма без лишћа, те се из тога да закључити да се ова игра првобитно играла џилитом од таквог материјала. — У RJA. ǵȉlit м. Види и оно код речи ǵilìtati se, ǵilìtâm se несвр.
џилит м (ар.) (тур. cilit) кратак штап са задебљањем на једном крају који су коњаници у игри бацали као копље. Помиње се у народним песмама Врања и околине.
џилит м (ар.) (тур. cilit) пастирска игра клис. „Кад бе́мо овча́ри, мло́го смо у пла́дне игра́ли џили́т и свињу́шку” (Козји Дол). џи̏лӣт, -а, м. — предмет који се баца у вис при неком весељу (некада оружје), фиг. скакање, врискање, котрљање дјеце. — Шта је ђецо, шта вас стоји џилит по тијем странчинама?