Српски рјечник

Ју̀рук[*], m. Турци или управо рећи потурчењаци, који говоре и Бугарски и Турски; кажу да су врло зли људи: Све Јуруке и Бугаре младе. cf. Помак ?

Речник косовско-метохиског дијалекта

Ју̏рук м.; Јуру̏ци м. мн. врста Турака из М. Азије и из околине Штипа. У истор. Ашик паше Заде, стр. 266, тако се зову врста туркменских скитачких племена по Анатолији.

Речник говора јужне Србије

Јуру́к м (тур. yürük) припадник турског номадског племена туркменког порекла. Јуруци су у XVIII веку живели у Пчињи и у појединим селима у источном делу Врањске котлине.
Јуру́к м надимак (Барбаце).