Српски рјечник

А̏вала [(Хавала]) [*] f. 1. Gebirge südöstlich von Belgrad, mit Ruinen einer alten Burg des Ritters Порча од Авале, nomen montis: Покликнула пребијела вила,| Са Авале изнад Биограда. 2. градић у Турској Хрватској на лијевом бријегу Уне према Острвици, eine Festung in Türkisch Kroatien, nomen arcis.