Српски рјечник

Би̏хаћ [Биаћ], Би̑шћа m. 1. између Трогира и Кастела на главици око 1/2 сахата од мора зидине од старога града (за који се приповиједа да је био столица Хрватскијех краљева): сад је на њима црква [cf. Бишће]. 2. Festung in Türkisch-Kroatien, nomen urbis.