Речник косовско-метохиског дијалекта

1. жа̑ч, а м. жаока у инсеката нпр. у пчеле и отровни зуб у змије: Зми̏ја и пче̏ла имају жа̑ч.Пе̏чила гу змија сас жа̑ч У В. жа̏лац, жа̑лца м.
2. Жач, а село у ђураковачкој општини, срез источки. У ДК. помиње се на више места од 1775—1780 год.: Село Жачъ. — У В. н. Вид. Жаоча.