Српски рјечник

И́ка, f. 1. hyp. v. Ивана. 2. m. (ист.) vide Ико.

Речник косовско-метохиског дијалекта

И̑ка, Ӣке̑ м. и.: Не зна̑ш ти једно̑га И̑ку што је би̏јо. Ода̑вно је у̏мро.Кума И̑ко (вок. јед.). Пећ.У ДК., у селу Маковцу 1774 год. стоји забележено: Писа Ика ·а҃· п(шенице) и шиникъ ечма. — У В. 1 И́ко м. хипокор. од Илија , у RJA. 3. Íka м.