И̑ле, m.hyp. v.Илија [vide1Ико]: Већ до Ила догони дората.
Речник косовско-метохиског дијалекта
и̑ле, ӣле̏та ср.од арап.hile им. превара, оно што се додаје у друго што да
поквари чистоту, оригиналност: И̑ле, бо̏же, не помо̏же!(тако су деца у игри певушила ономе који и поред покушаја да подвали ипак у игри изгуби). — Нећу, учини̏јо си и̑ле. — Учини̏јо и̑ле.Лауш. — У В.и̏ла ж. , у RJA. 1. hȉla ж.
Речник говора јужне Србије
и́ле сштапић који се употребљава у дечјој игри клис(Света Петка).