Српски рјечник

ки̏тан, тна, тно adj. 1. vide китнаст: Међу китним горицама. 2. кићен, geschmückt, ornatus: Па ухвати китну Црногорку.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Китан, а м. и. забележено у ДК. у Призрену 1766 год.: Писа Китан є҃ бритве. — У В. и у RJA. н. Вид. Ки̑та.