Ко̏паник, а м.Планински предео као покрајина а не планина. — У В.Ко̀паони̑к м., али овде само планина , у RJA. исто тако: То̑ су љу̑ди оту̏д из Ко̏паника. — У ДК. помиње се ова област од 1762—1782 год. на више места и изрично се истиче да у њен састав улазе ова села:Копаникъ, Брзанце (1782 год.);Копаникь: НардꙊсе, Бачићи, Слатна, Безсолица, Трмка(1762 год.). Овамо се убрајало и селоСꙊдимия, која је сада у копаоничком срезу.По ДК.Копаѡникъје сачињавао 1770 год. засебну нурију попа Матеја и у ту нурију су спадала села:Борчане, Брзанце, РꙊцманце, Лозъно, Стражино, Граничане, Киевчићи, Заврата, Копорићи, Модри мехъ, Црешница, СтанꙊловићи, Домишевина, Боранце, БꙊче, Витоше, Щава, Мръче, Требинѧ, Бачићи, Беласица. 1762 год. у ову област се убрајају и ова села:Сочаница и сел. Радоне. Према ДК. са овом облашћу изгледа граничила се кнежина Врховина, пошто се на једном месту исте године села Бесолица, Трмка и Слатина убрајају у Врховину. Према овим подацима чини се као да је Копаоник био шири, а Врховина ужи географ. појам.