Ку̑ле m.1.hyp. v.Кулаш2: „Воли Куле на коцу чучати, него зао ручак ручати,“ казао с коца некакав Кулаш арамбаша кад су му Турци светећи се говорили: „Ори, Куле! копај, Куле!“ Кулаш је арамбаша био у Босни. Још у дјетињству слушао сам пјесму како су га Турски сватови из Подажепља затекли негдје у кући рањена, па га ухватили и поклонили некакоме Топал-паши; али га Топал-паша није смио погубити од његова друштва, од Кокора и од Јездимира, него га послао Босанском везиру, а он га набио на колац. 2.на̏ ку̑ле на̏ ви̑ле, н. п. разби, т. ј. одврати га различнијем ријечима од онога што је хтио да чини.