Ма̑чва, f. једна кнежина Шабачке
нахије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (нигдје се у Србији не једе шеничан хљеб тако у себицу, као у Мачви); али нема текућијех вода, него људи пију све бунарску воду (осим онијех села која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Мачвани?“ А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу.“ Онда Лазар рекао: „Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а штогод стекли, све Турцима у биједу дали!“ Мачва је била до 1804 године најбогатија кнежина у Србији, него је по том до године 1816 погажена и оплијењена, али се је сад опет опоравила: Равна Мачва бијела погача — У богатој и поносној Мачви.