1. ми̏к, а м. пријатељ у фамилијарном разговору: Шта вели̑ш, ми̏к? Да попи̏јемо ли по једну раки̏ју? — Тако̑ збо̏ри, е ми̏к! И Арнаути тамо употребљавају ту реч у значењу пријатељ. Само код њих је та реч оплођена и од истог корена има и других речи, код наших нема. У В. и у РЈА н.
2. Ми̏к,
а м. Ја знам да се тако звао један глухо-нем човек у Вуч. Је ли му то било име или само надимак, не знам. — У В. и
у RJA. Mik м. Исп. Ми̏ка.