Про̀копље, n.(y Шапцу)das Fest des h. Prokopius, dies S. Procopio festus. [cf.Прокоп2]. Приповиједа се да је некакав Турчин хулио на овога свеца, па му сва дјеца помрла, па онда казао некакоме Србину: „оно ваше Прокопа сва моја дјеца покопа.“ За то кажу да и Турци празнују овај дан.