1. ра̑ван,
вни,
f. (loc. ра́вни) die Ebene, planities. [vide равнина.] 2. Ра̀ва̑н,
Рава́на,
m. (у пјесми) ријека у Peсавиvide Раваница 1: У Ресави крај воде Равана. 3. ра́ван, вна, вно, (ра̑вни̑, на̑, но̑) 1. eben, planus.
ра̄ва̏н врста коњског хода: Иде̑ ра̄ва̑н. — Перс. rahvan постало од rahvar врста коњског, мазгиног хода. — У В. н.
ра̀ван, непр. — увјежбавање коња да љепше гази кад иде. — Неки јакач изводи коњу раван преко поља. Нико не зна изводити раван коњу ка Турчин, они су велике бињаџије.