Српски рјечник

Се̏њ, Сѐња, m. die Stadt Zeng, Segnia. [cf. Сење 1, Сијење].

Речник говора јужне Србије

сењ м гвоздени клин на средини доњег камена у воденици (Лесница); метални део у воденици на горњем делу дрвеног ваљка - вретена (Мијовце).

Речник дубровачког говора

се̏њ м (тал. segno) знак.Пу̏кло је и то̑ је би̏јо се̏њ да ско̏чӣмо у̏ море.