Српски рјечник

Со̏по̑т, m. 1. извор и село у нахији Биоградској на путу из Биограда у Крагујевац. 2. извор у равноме Котару у Бенковцу. [cf. Шопот]. 3. извор код намастира под Острогом. 4. према Рисну више мора пећина, из које кашто, особито у прољеће, у један пут удари силна вода да би човјек рекао сав ће свијет потопити (а љети иду у њу с лучем за воду). 5. више Пожаревца брдо (испод којега такође има извора).  [6. ( сопот) у загонеци, [cf. вазлитраве].]