То̑на, То̄не̑м. и., свакако хипокор. од Анто̏није, Антон, Антунма да нико и не помишља да се у То̑ни крије Анто̏није: То̑на Цу̑пић. — То̑на Дробња̑к. — Код То̄не̑. Пeћ.Исп.А̑нта. — У В. и Br. Iv. н.
тона̑ј, тона̑, тоно̑(ете + она̑ј) зам. демонстр.: Кад се ка̑ли, тоно̑ што оста̏не. Пeћ. — У В. и RJA.òпа̑ј, òпа̑, òпо̑ зам.