Српски рјечник

Цѐтиње, n. племе нахије Катунске Ц. г.), које се даље по народу нашему, особито у пјесмама, помијешало са водом Цетињом те се зове и Цетиња. cf. Цетиња [2]. На Цетињу има намастир у којему је од прије сједио владика, а садашњи је владика сазидао себи двор код намастира и око њега се начинила као мала варошица.