Ци̏ганин, а м.Некад прогнани народ из Индије који је у Европу дошао делом преко Туркестана и Русије сухим, делом преко Египта морем.У Европи су махом: ситари, кашикари, коритари (Лӣнгу̏ри), мајмунџије, мечкари, ковачи, свирачи. Зато што су се радо одавали крађи и другим недопуштеним радњама ци̏ганин добио синонимно значење: лупеж, непоштен; бедник, циција.Тур.Čingjane у којој је речи корен ČinКина, Кинез:Цр̏н кај Ци̏ганин. — Фиг. човек без части: Ја не̑сам ци̏ганин кај ти̑. — Немо̑ј да би̏днеш ци̏ганин, но би̏дни чо̏век. — У ДК. записано је у с. Млећане 1783 год.:Писа ћора Циганин ш(еку) кол(омбоћа).1764 год. у Витини:Цигани пис(аше) Маринко, Станко в҃ ѡк(е) кон(опље). Іован ѡкꙋ коноп. Стоꙗн
ѡкꙋ коноп.У с. Штупео 1778 год.:Писа Давид Циганин і҃ пара. — У RJA. cȉganin м. а) и в). Вид.Ба̏ровац, Га̏бељ, Гӯрбе̏тин, Лӣнгу̑р, Фарао̑н.