Речник говора јужне Србије

а́мза м погрд. простак; будала; онај који много зева. „Тај ли је а́мза за гра́дску ку́ћу?” „У́бава и фи́на же́ница, али нема́ла сре́ћу: ода́ла се за оно́га а́мзу.” „Што си зина́ја, бре а́мзо ниједан?” (Врање).