1. а̏ша, еж. коњски покривач преко седла. Обично је од чохе и извезен срменим ширитима. Арап. gašije им. покривач. Од ове речи постала тур. народ, chaša.— У RJA. 2. hàša.
2. а̄ша̑ узв. не! А̄ша̑, да не да̑ бо̑г. — У В. ха̀ша (аша) 2), у RJA. 1. hа̀ša, а). Од арап. haša реч за одрицање не, ни дао бог!