ба̏бине, ба̏би̑на̑, f. pl.(у Сријему гдјекоји говоре бабиње)1.das Wochenbett, puerperium. 2.der Wochenbesuch, salutatio puerperae. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тијех седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе част — н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д. — и дјетету дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувају бабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван“ — имају обичај рећи ономе који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати: јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему боб се зелени,| А ко га је посејао те се зелени? | Мирко [или како оцу дјетињему буде име] га је посејао те се зелени,| Ружа [или како буде име матери.] га се назобала, срце је боли — Колалом лалом ко му отац беше?| Колалом лалом тај му [како му буде име] отац беше.| Колалом лалом ко му деда беше? и т. д. — Нијесам му био на бабинама(да знам колико му је година).
Речник говора Прошћења
ба̏бине, -ӣна̄ ж. мн. — посјета жени која се породила. — Идем јетрви на бабине, породила се.