Српски рјечник

бадр̀љица, f. 1. онај струк у траве од земље до цвијета, der Stengel. caulis. cf. [vide] стабљика. 2. у ситнога перја ono што остане кад се перје чија, der Federkiel, caulis pennae. [cf. батрљица, клица 2].