Српски рјечник

ба̑н, ба̑на (ба́на) m. 1. der Ban, banus: Ђе му је бан, ту и стан. 2. у Дубр. и у Ц. г. реку у говору свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, der Herr. dominus, cf. [vide] господар: Када књиге бани разумјеше.