Српски рјечник

ба̏рило, n. 1. некака мјера за пиће (ital. barile, franz. baril), etwa eine Tonne, orca, amphora: колико је Дунаво, има у њему сто барила воде (у приповијеци). 2. Ц. г.) дугуљаста фучија (као у Лозници бременица) у којој се носи вода (у Лозници се бременица носи на рамену а барило се у Црној гори упрти на леђа попријеко, као бреме дрва), ein hölzernes Wassergefäss, vasis aquarii lignei genus. cf. барио, барјело, барело. [види и каца 2].