- Расковник: речничка платформа

ба̀тина, f. (gen. pl. ба̏ти̑на̑) 1. der Stock, fustis [cf. ајдамак, бакета, батаљка, буџа 1, дурунга, кијак 1, кијача, мачуга, мотка 2, палица 1, паљиковача, сопа 1, супруга, тојага (тољага), ћула, уторник 2]. 2. Stockstreich, verbera: ударили му двадесет батина [cf. 2 бата 1, дегенек, дендерек]. 3. сулудаст човјек, der Stock, stipes [vide лудак]. 4. хоћеш батину! du kriegst (thust) еs gewiss nicht, nequaquam auferes (facies).

ба̏тина, -е̄, ж. — 1. мотка, штап који служи за ударање. 2. у мн. ударци батином. — Мали, смири се, добићеш батине.