Српски рјечник

1. бе́ла, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела белу зове: дај ми, бело, бела леба испод бела скута (т. ј. овца и јагње) [cf. бјела].
2. Бе̏ла, f. Frauenname, nomen feminae: И пред њима Белу Станишића.
3. бе̑ла̑, f. adj. (ист.) vide бијела.